Nakon održanih Općih izbora, politička slika u Srednjobosanskom kantonu (SBK) dobila je jasne konture. Okosnicu nove kantonalne vlasti i u narednom mandatu činit će Stranka demokratske akcije (SDA) i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) BiH, ali se ove dvije stranke suočavaju s ključnim skupštinskim izazovom.
Specifičnost SBK: Za formiranje Vlade potrebna dvotrećinska većina
S obzirom na specifičan ustavno-pravni status Srednjobosanskog kantona u Federaciji BiH, za potvrđivanje nove Vlade SBK nije dovoljna prosta većina (16 glasova), već je prema Ustavu kantona neophodna dvotrećinska većina od minimalno 20 od ukupno 30 zastupnika.
Prema dosadašnjim rezultatima i raspodjeli mandata:
- SDA: 11 mandata
- HDZ BiH: 8 mandata
- SDP BiH: 6 mandata
- Hrvatska koalicija (HDZ 1990): 2 mandata
- SBiH – BESA: 2 mandata
- Narod i pravda (NiP): 1 mandat
Kako SDA i HDZ BiH zajedno broje 19 zastupnika, za zvanično formiranje izvršne vlasti nedostaje im još tačno jedan glas — takozvana „dvadeseta ruka“.
Ko će biti odlučujući partner?
Pred koalicijom SDA–HDZ sada je nekoliko opcija za sklapanje postizbornih dogovora:
- Narod i pravda (1 mandat): Zastupnik NiP-a donio bi minimalnu većinu od 20 ruku, ali prepreku predstavljaju dosadašnji zategnuti odnosi između NiP-a i SDA.
- HDZ 1990 ili SBiH – BESA (po 2 mandata): Ulazak bilo koje od ovih opcija osigurao bi stabilniju većinu od 21 ruke.
- SDP BiH (6 mandata): Prema trenutnim procjenama, SDP ostaje najjača opoziciona opcija u kantonu.
Prema ranijim načelnim dogovorima, pozicija premijera Srednjobosanskog kantona pripast će kadru SDA, dok će funkciju predsjedavajućeg Skupštine SBK obnašati predstavnik HDZ-a BiH. Ukoliko ne dođe do iznenađujućih preokreta, arhitektura vlasti u kantonu ostaje u rukama dosadašnjih partnera, uz nastavak pregovora za osiguranje odlučujuće podrške.
